Priprema vode

Shema hemijske pripreme vodeza rashladne sisteme s otvorenim kružnim tokom

Protočni rashladni sistemi su takvi, da se rashladna voda uzima iz okoline (iz vodotoka ili jezera), samo jednom prolazi proces hlađenja i vraća se natrag. U prošlosti se koristio na lokacijama gdje je bilo rashladne vode u dovoljnim količinama, i to je bio najjeftiniji način hlađenja, što je utjecalo na njegovu relativnnu učestalost. Investicijski nije bio skup i nije dolazilo do većih problema, ako su sastojci vode bili takvi, da nisu nastajale naslage ili taloženja.

Danas, kada zakonska regulativa i ekološke takse usmjeravaju k zatvorenim rashladnim kružnim tokovima, protočni se rashladni sistemi grade vrlo rijetko. Radno su prihvatljivi ako ekološki kriteriji i tehnološki zahtjevi dopuštaju izvedbu takvog načina hlađenja. Kod njih je veliki problem, što je potrebno pripremiti ukupni protok vode. Nakon uvođenja ekoloških taksa njihova je ekonomska opravdanost upitna, jer su radni troškovi relativno visoki, pogotovo ako kod hlađenja dolazi do zagađenja rashladne vode.

U rashladnom krugu nastaju problemi zbog čestica, koje se talože u instalacijama i napravama, problemi s mikrobiologijom, s naslagama ili s korozijom.

Veće čestice lako odstranjujemo pomoću mehaničkih filtera. Na tržištu postoje različiti načini mehaničke filtracije, kao što su na primjer samoispirajući filtri s uloškom.

Prisutnost manjih čestica, čije bi odstranjivanje pomoću filtracije bilo preskupo, i nastajanje biofilma najbolje je spriječiti konstrukcionim rješenjima. To radimo tako da odstranimo zone s preniskom brzinom toka. Doziranje biocida u rashladnu vodu je apsolutno nepotrebno. Moguće je provesti sanitaciju, ukoliko to zahtijeva sistem, kojeg hladimo. Probleme s korozijom i naslagama lako rješavamo dodavanjem fosfatnih preparata, gdje je potrebno paziti, da izabrani nivo doziranja ne uzrokuje negativan utjecaj na okoliš.

Detaljnije informacije

Projekt

Shema hemijske pripreme vode za rashladne sisteme sa zatvorenim kružnim tokom

Sistemska voda je ugušćena i puna nečistoća koje u kružni tok dospevaju preko rashladnih kula u kojima je voda u direktnom kontaktu sa okolnim vazduhom. Voda ima obično temperaturu između 25 i 50°C. Takvi pogoni su idealni za razvoj algi, glivica i bakterija. Biofilmovi i nakupljene alge smanjuju razmenu toplote i povećavaju otpore u instalacijama.

Da bi spriječili te efekte, doziramo biocide. Potrebno je istaći da s biocidima ne obezbeđujemo sterilnost rashladne vode, ali kontrolišemo biološki rast držeći ga unutar dozvoljenih granica. Postoji više načina upotrebe biocida.

S vremenskim, takozvanim šok doziranjem, postižemo da biološki rast ne prelazi dozvoljenu granicu. Preventivno možemo dozirati hemikalije jednom nedeljno, ako se za biocid odlučimo na osnovu redovnih bioloških testova.

Kod kontinualnog doziranja koncentracije su nešto niže nego kod šok tretmana gde zaustavljamo biološki razvoj u sistemskoj vodi. Od ekonomske računice i tehnoloških svojstava zavisi za koji oblik tretmana ćemo se odlučiti.

Kod upotrebe sistemskih biocida često dolazi do pojave otpornosti mikroorganizama, što zahteva promenu recepture doziranja.

Drugi i ništa manji problem su čestice, koje u sistemsku vodu dospevaju preko rashladnih kula. Prah, polen, lišće i druge nečistoće uklanjaju se preko uređaja i instalacija i predstavljaju izvor poteškoća. Pored toga te organske materije su hrana za mikroorganizme u vodi. Zbog toga je dobro u kružnom toku postaviti filter, koji je sposoban da iz vode odstrani takve nečistoće. Odnos između kružnog toka filtrirane vode i osnovnog protoka zavisi od količine nečistoća koje u sistem dospevaju kao i od posebnih tehnoloških zahteva. Filtriranjem u kružnom toku rashladna voda nije nikada apsolutno čista, iako je kvalitet stabilan. Filtracija se izvodi pomoću peščanih filtera ili samoispirajućih filtera sa uloškom. Peščani filteri sa filtrima sa uloškom imaju više prednosti: dobro se ispiraju, iz vode odstranjuju širok spektar veličina čestica i imaju sposobnost vezanja velike količine nečistoća. Nedostaci su da kod uređaja za velike protoke zahtevaju puno prostora, teži su i skuplji od filtera sa uloškom.

Ukoliko se zahteva apsolutni kvalitet vode koju dovodimo do rashladnog procesa, potrebno je filtrirati celokupni protok. U tom slučaju su rešenje filteri s uloškom ili zamena rashladnih kula otvorenog tipa zatvorenim.

Detaljnije informacije

Projekt

Shema hemijske pripreme vode za toplovodne i vrelovodne sisteme

Priprema dodatne vode

Gubitke radi propuštanja i servisnih radova potrebno je nadoknaditi dodatnom vodom. Ona mora biti pripremljena tako, da u sistemu ne prouzrokuje nastajanje naslaga ili korozije.

Za sprečavanje nastajanja naslaga moramo iz dodatne vode odstraniti materije koje bi stvarale naslage, što lako postižemo jonskom izmenom (omekšavanjem) ili ih hemijskom obradom prevodimo u rastvorljivi oblik.

Omekšavanje vode je jedan od najčešćih načina pripreme dodatne vode u srednjim i velikim sistemima grejanja.

Za zaštitu sistemskih materijala od korozije i naslaga, doziramo u dodatnu vodu inhibitore korozije, stabilizatore tvrdoće i dispergante tj. multifunkcionalne hemikalije, koje sadrže sve potrebne komponente. Pravilna koncentracija tih materija u sistemskoj vodi omogućava efikasnu zaštitu sistema. U sistemu sa stabilnim kvalitetom vode i pretpostavki da je i kvalitet dodatne vode konstantan, neophodno je dozirati hemikalije proporcionalno protoku dodatne vode. U ostalim primerima moramo redovito kontrolisati nivo inhibitora i dodavati ih po potrebi.

Dinamiku korozije određujemo i procenjujemo merenjem gubitaka težine korozionih kupona. Oni moraju biti ugrađeni u kružni tok prema standardima.

Obrada sistemske vode

Prvi i najveći problem u sistemu je korozija. Da bi je sprečili dodajemo sredstva za vezivanje kiseonika. Doziranje tih hemikalija u većini sistema se obično vrši po potrebi na osnovi analize zagrejane vode.

Drugi i ništa manji problem su čestice, koje u zagrejanoj vodi nastaju s korozijom. Te nečistoće lako izdvajamo delimičnom ili cirkulacionom filtracijom.

Odnos između protoka filtrirane vode i osnovnog protoka zavisi od količine nečistoća i posebnih tehnoloških zahteva. Cirkulacionim filtriranjem zagrejana voda nije nikada apsolutno čista, ali je kvalitet stabilan.

Filtracija se izvodi pomoću vrećastih filtera ili samoispirajućih filtera s uloškom.

Detaljnije informacije

Projekt
 

Shema hemijske pripreme vode za parne kotlove

Priprema napojne vode

Kod parnih kotlova potrebno je s napojnom vodom nadoknaditi razliku između proizvedene pare i vraćenog kondenzata. Ta voda mora biti pripremljena tako da u sistemu ne prouzrokuje nastajanja naslaga ili korozije. Način pripreme napojne vode zavisi od tipa kotla, radnog pritiska, količine i kvaliteta povratnog kondenzata.

Za sprečavanje nastajanja naslaga moramo iz napojne vode odstraniti materije koje stvaraju naslage, što se izvodi pomoću jonske izmene (omekšavanje ili demineralizacija) ili membranske separacije (reverzna osmoza).

Za zaštitu sistemskih materijala od korozije u napojnu vodo doziramo inhibitore korozije i regulišemo pH. Pravilna koncentracija tih materija u sistemskoj vodi omogućava efikasno sprečavanje nastanka korozije. U sistemu sa stabilnim kvalitetom vode, i pretpostavki, da je i kvalitet sirove vode konstantan, moguće je dozirati inhibitore proporcionalno protoku napojne vode. U ostalim primerima moramo redovno kontrolisati nivo inhibitora i po potrebi ih dodavati.

Dinamiku korozije određujemo i ocenjujemo merenjem težine na korozionim kuponima. Oni moraju biti ugrađeni u kružni tok prema standardima.

Hemikalije za tretman kotlovske vode obično sadrže i stabilizatore tvrdoće i disperzatore. Stabilizatori tvrdoće su materije koje sprečavaju da se eventualna zaostala tvrdoća nakon jonske izmene ili neke druge pripreme vode izdvoji u obliku naslaga. Disperzatori imaju funkciju čišćenja. Odstranjuju naslage, koje nastaju kao posledica lokalnog ili kratkotrajnog viška rastvorljivosti rastvorenih materija zbog lokalnog povećanja temperature ili kratkotrajnih grešaka pri pripremi vode.

Kod manjih kotlovskih sistema po pravilnu doziramo multifunkcionalnu hemikaliju, koja sadrži sve potrebne komponente za zaštitu sistema.

Obrada napojne vode

Prvi i najveći problem u sistemu je korozija.

Na ulazu u napojni rezervoar napojnu vodu obično termički degaziramo. Dodatno dodajemo hemijska sredstva za vezivanje kiseonika. U većini sistema se doziranje tih hemikalija obično vrši po potrebi, na osnovi analize napojne vode. Pri odabiru sredstva za vezivanje kiseonika potrebno je paziti na namenu pare.

Drugi i ništa manji problem je kvalitet povratnog kondenzata. Da bi snizili troškove napojne vode nastojimo da je temperatura povratnoga kondenzata što viša, da je određenog kvaliteta i čist.

Detaljnije informacije

Projekt

Shema hemijske pripreme vode za ovlaživače zraka i klima komore

U ovlaživačima vazduha i klima komorama kod tretmana vazduha, koristi se vodena para. Vodenu paru možemo proizvesti pomoću generatora pare, prskanjem ili isparavanjem na nekoj površini, koja je u kontaktu sa vazduhom koji želimo ovlažiti.

Tretman vode za ovlaživače vazduha i klima komore odgovara tretmanu vode za niskopritisne parne kotlove. Dodatno je potrebno odrediti doziranje biocida i odsoljavanje, da ne bi došlo do problema zbog prevelikog ugušćenja i nemogućnosti rastvaranja nastalih soli.

Priprema napojne vode

Gubitke zbog isparavanja i odsoljavanja potrebno je nadoknaditi napojnom vodom. Ona mora biti pripremljena tako, da se u sistemu ne stvaraju naslage, talozi ili korozija.

Za sprečavanje nastanka naslaga i taloga iz napojne vode moramo odstraniti sastojke koji bi mogli stvarati naslage. To se radi pomoću jonske izmene: omekšavanja, dekarbonizacije i demineralizacije, ili pomoću membranske separacije (reverzna osmoza).

Za zaštitu elemenata protiv korozije i obloga u napojnu vodu doziramo inhibitore korozije, stabilizatore tvrdoće i disperzante odnosno multifunkcionalne hemikalije koje sadrže sve potrebne komponente. Samo pravilna koncentracija tih sastojaka u sistemskoj vodi omogućava efikasnu zaštitu sistema. U sistemu sa stabilnim kvalitetom vode, uz pretpostavku, da je kvalitet napojne vode donekle konstantan, moguće je dozirati hemikalije proporcionalno protoku napojne vode. U ostalim slučajevima moramo redovno kontrolisati sadržaj inhibitora i po potrebi ih dodavati.

Dinamiku korozije određujemo i ocenjujemo merenjem gubitaka težine na korozivnim etalonima. Oni moraju biti ugrađeni u recirkulaciju prema standardima.

Obrada sistemske vode

Sistemska voda je ugušćena i sadrži nečistoće koje ulaze u kružni tok preko kontakta sa vazduhom. Voda ima najčešće temperaturu oko 20°C. Takvi su uslovi pogodni za razvoj algi, gljivica i bakterija. Bio-film i nakupljene alge predstavljaju stalnu opasnost od zagađenja.

Da bi sprečili mikrobiološki rast u sistemskoj vodi moramo dozirati biocide. Potrebno je paziti, da biocidima ne postignemo sterilnosti vode, već da kontrolišemo biološki rast i isti držimo unutar dozvoljenih granica. Postoji više načina upotrebe biocida, šok ili kontinualno doziranje.

Vremenskim, takozvanim šok-doziranjem, postižemo da biološki rast ne prelazi željenu granicu. Preventivno možemo dozirati hemikalije jednom nedeljno, ili se za biocid odlučujemo na osnovu redovnih bioloških testova.

Kontinualnim doziranjem nekoliko puta nižih koncentracija nego kod šok-tretmana sprečavamo biološki razvoj u sistemskoj vodi.

Kod upotrebe sistemskih biocida često dolazi do pojave otpornosti mikroorganizama, što zahteva izmenu recepture doziranja.

Detaljnije informacije

Projekt
Иди на врх